Vrednost  zasićenosti krvi kiseonikom je pokazatelj  trenutnog stanja organizma  i moguće ga je jednostavno izmeriti. Pulsni oksimetar  je senzor koji brzo i neagresivno  meri   saturaciju arterijske  krvi kiseonikom.  Kod odraslih se stavlja na kažiprs a kod novorodjenčadi na petu.Rezultati su iskazani u procentima i prikazuju se na displeju. Paralelno se mere i vrednosti pulsa  i prikazuju se kao mali dijagram  srčanog rada na displeju.

Promene u radu srca ili u disanju  menjaju zasićenost krvi kiseonikom. Ovo je naročito značajno u urgentnim stanjima  praćenim krvarenjima sa vitalnom ugroženošću gde se brzo treba orijentisati  o mogućem nastanku hipovolemijskog  šoka. Usled cirkulatornog šoka u ovim stanjima nema dovoljnog snabdevanja tkiva kiseonikom i brzo dolazi do hipoksije i  pretnje od smrtnog ishoda.

Saturacija krvi kiseonikom se meri i u hroničnim stanjima  kao što su kardiovaskularne bolesti, opstruktivna bolest pluća, napadi bronhijalne astme ili laringitisa, oštećenje  kapilara na donjim ekstremitetima kod dijabetesa, poremećaji spavanja praćeni povremenim prestankom disanja, strah kod fobija neuroze srca  itd.

Značajna je i promena zasićenosti krvi kiseonikom  i u nekim ekstremnim  fiziološkim  uslovima kao što je naprimer penjanje  planinara na velike visine.Taj nedostatak se  ispoljava kao glavobolja ili grčevi u trbuhu.Jedno od merenja ove vrste uradjeno je prilikom penjanja grupe alpinista planinarskog društva „Pobeda „ iz Beograda   na  vrh Akonagvu u Meksiku.Na visini od 2850 m  vrednosti  saturacije su se kretale  od 91%, puls=92- 90%,puls= 68.

Parametri zasićenosti krvi kiseonikom (SpO2)  izražavaju se u procentima i kreću se od 35%-99%. Vrednosti pulsa (PR) kreću se od 30-240 otkucaja srca/min ( BPM- beats per minute).

Javni nastupi su za mnoge ljude stresogeni i izbegavaju ih. Opredeljenje mladog čoveka da se bavi glumom podrazumeva slobodno kretanje na sceni, reprodukovanje naučenog teksta i uživljavanje u ulogu koju tumači.

Malo je glumaca koji uspevaju da povežu ova tri elementa a da pri tom  ne doživljavaju strah od neuspeha. Za neke od njih taj strah  je stalan i svaki scenski nastup zahteva veliku koncentraciju i potiskivanje neprijatnih emocija koje glumac u tom trenutku oseća.

Strah se obično ne vidi jer ga, naročito dobri glumci ,potiskuju ili vesto prikrivaju. To je za publiku dobro jer može da uživa u  pretstavi i da nagradi aplauzom dobro odigranu ulogu. Ono što nije www.wutransfers.com dobro je stres koji glumac doživljava svaki put iznova. Njegov autonomni nervni  sistem  reaguje i vremenom će se ispoljiti odredjena slaba tačka , neki  organ će reagovati oboljevanjem.

Razvojna i savetovališta za mlade bila su tokom ranijih godina osnivana u skoro svakom većem Domu zdravlja na teritoriji Srbije.

U osnivanje ovih savetovališta uložena su velika materijlna sretstva i više godina je trebalo edukovati osoblje za rad sa razvojnom problematikom dece i adolescenata.

Ulagana su sredstva za opremanje posebnih prostorija za savetovališta. Trebalo je usaglasiti rad timova koji se sastoje od pedijatra, neuropsihijatra, psihologa, defektologa, socijalnog radnika i medicinske sestre.Ovakav sastav timova savetovališta omogućava da se u potpunosti organizuje dijagnostika, medikamentozna terapija , psihoterapija kao i rehabilitacija pacijenata svih uzrasta od 0-18 godina.