Aktualizovanje pitanja rada razvojnih savetovališta za mlade

cybernet Blog Comments Off

Razvojna i savetovališta za mlade su do sada donosila veliku uštedu zdravstvenom fondu jer je rad u savetovalištima bio usmeren na edukaciju roditelja koji su u porodičnim uslovima primenjivali naučene procedure a kontrole su bile samo povremene.

Ova savetovališta se tokom više godina u nazad prepuštaju tihom gašenju i urušavanju postojeće koncepcije rada tj. raspada se timski rad koji je bio osnova rada savetovališta. Ovim su najviše pogodjeni adolescenti kao vrlo osetljiva populacija.Oni nisu ni za pedijatrijsku službu jer više nisu deca a nisu ni za lekare opšte prakse jer nisu odrasli ljudi. Problematika adolescentnog doba se konstantno povećava a naročito bolesti zavisnosti:alkoholizam, pušenje, narkomanija,zavisnost od kocke i kompjutera kao i maloletnički kriminal.Zbog potrebe za dužim i kompleksnijim lečenjem adolescenti se upućuju, uglavnom, u ustanove tercijarne zdravstvene zaštite koje su već preopterećene. Do sada su dijagnostika i lečenje adolescentnih problema obavljani timskim radom u savetovalištima za mlade pri Domovima zdravlja.Dalje je bio upućivan samo mali broj pacijenata.

Ministarstvo zdravlja nije prdvidelo svojom zakonskim propisima, kako posebnu sistematizaciju radnih mesta zaposlenih u razvojnim savetovalistima u okviru Doma zdravlja, tako ni posebna materijalna sredstva potrebna za njihov rad. Ta činjenica se može razumeti i objasniti nedostatkom materijalnih sretstava i politikom racionalizacije u zdravstvu. Medjutim, u svakom Domu zdravlja već postoje kadrovi koji, po svojoj edukaciji, mogu da se uključe ili su već uključeni u rad savetovališta. Dovoljno je samo izvršiti preraspodelu radnog vremena osoblja što ne iziskuje posebno finansiranje. U Domovima zdravlja je, osim toga, povecan broj radnih sati pa je i to jedna od mogućnosti za nove organizacione sheme rada.

Ukoliko se nastavi sa ovakvom praksom sa srazvojnim i savetovalištima za mlade će se desiti isto što i sa savetovalištima za dijabetičare tj. biće ukinuta, osposobljeni timovi raspušteni. Onda će se ponovo ukazati potreba za njihovim osnivanjem, pa sve „Jovo- na -novo“, a stalno se govori o racionalizaciji u zdravstvu.
LK Srbije i RLK Beograda se zalazu da svojom stručnošću i sugestijama utiču na Ministarstvo zdravlja da do ovoga ne dodje. Domovima zdravlja može da se ponudi bolja organizaciona shema rada sa preraspodelom radnog vremena osoblja koje radi u savetovalištima. Ovo se naročito odnosi na psihologa, socijalnog radnika i neuropsihijatra koji postoje u svim većim Domovima zdravlja. Oni koji mogu da opslužuju više službi u okviru ustanove primarne zdravstvene zaštite.

Ukoliko se postojanje razvojnih i savetovališta za mlade ne uvede ,preporukom Ministarstva zdravlja, u organizacionu shemu većih domova zdravlja i prepuste se njihovom slobodnom odlučivanju, već postojeća savetovališta će se brzo ugasiti a nova se neće osnivati što je velika šteta za mladu populaciju.

Autor : Mr sci Ninoslava Mihajlovic specijalista neurologije čiji je tekst objavljen u Glasniku lekarske komore Srbije br. 11/decembar 2011-februar 2012. god.