Javni nastupi su za mnoge ljude stresogeni i izbegavaju ih. Opredeljenje mladog čoveka da se bavi glumom podrazumeva slobodno kretanje na sceni, reprodukovanje naučenog teksta i uživljavanje u ulogu koju tumači.
Malo je glumaca koji uspevaju da povežu ova tri elementa a da pri tom ne doživljavaju strah od neuspeha. Za neke od njih taj strah je stalan i svaki scenski nastup zahteva veliku koncentraciju i potiskivanje neprijatnih emocija koje glumac u tom trenutku oseća.
Strah se obično ne vidi jer ga, naročito dobri glumci ,potiskuju ili vesto prikrivaju. To je za publiku dobro jer može da uživa u pretstavi i da nagradi aplauzom dobro odigranu ulogu. Ono što nije www.wutransfers.com dobro je stres koji glumac doživljava svaki put iznova. Njegov autonomni nervni sistem reaguje i vremenom će se ispoljiti odredjena slaba tačka , neki organ će reagovati oboljevanjem.
